Језик је по својој природи нормативан. Када настане заједница она ствара и свој језик. Он је у почетку, као и заједница, без чврстих правила и неуређен. Кад заједница достигне одређени ниво цивилизацијског развоја, она нормира свој језик. Тако бисмо језичку норму могли да дефинишемо као скуп прописаних и обавезних правила употребе језика. Норма је мерило језичке…
ОПШТИ ПОЈМОВИ – ЈЕЗИЧКА НОРМА И СТАНДАРДИЗАЦИЈА
ИМПЛИЦИТАН ЕКСПЛИЦИТАН ОРТОЕПСКИ ОРТОГРАФСКИ НОРМА СТАНДАРДИЗАЦИЈА
ЈЕЗИЧКА НОРМА И СТАНДАРДИЗАЦИЈА – СТАНДАРДНИ ЈЕЗИК
Језик је по својој природи нормативан. Када настане заједница она ствара и свој језик. Он је у почетку, као и заједница, без чврстих правила и неуређен. Кад заједница достигне одређени ниво цивилизацијског развоја, она нормира свој језик. Тако бисмо језичку норму могли да дефинишемо као скуп прописаних и обавезних правила употребе језика. Норма је мерило…
ЈЕЗИК И КОМУНИКАЦИЈА
http://www.cet.co.rs/cetknjige/pdf/Usmeno-pog01.pdf
ЈЕЗИК И КОМУНИКАЦИЈА
Која је најважнија функција језика? Зашто језике не можемо делити на примитивне и развијене? Друштвена комуникација путем језика може се свести на изражавање и саопштавање – језик нам омогућава да изразимо све оно што осећамо. Како комуницирамо са саговорницима који нам нису у непосредној близини? Када говоримо о колективном знању и искуству тада мислимо да…
БИТНА СВОЈСТВА ЈЕЗИКА
На који начин се све људи могу споразумевати? Које средство за комуникацију је насавршеније? Кажемо да нема језика без људске заједнице. Како бисте протумачили ову тврдњу? Да ли бисмо могли да кажемо и обрнуто – да нема људске заједнице без језика? Шта мислите? Јединице нижег реда образују јединице вишег реда. Комбиновањем гласова добијамо речи,…
МЕСТО ЈЕЗИКА У ЉУДСКОМ ДРУШТВУ
Језик обележава човека на три плана: општем посебном појединачном. На општем језик човека одређује као људско биће. Језик је човеку урођен – па можемо рећи да је језик и БИОЛОШКА појава. Људи имају моћ говора. Човек живи у заједници која има нека обележја и по тим обележјима се разликује од других група. У заједницама постоје…
ОПШТИ ПОЈМОВИ О ЈЕЗИКУ И БИТНА СВОЈСТВА ЈЕЗИКА
Линвистика Хијерархија Продуктиван Комуникација (комуникативан) Социјалан Конгинитван Експресиван Акумулативан Филологија Категоризација Дислокација
Jezičke tipologije – Stefan Stanojević
Jezičke tipologije Jezici se mogu razlikovati u tri komponente, pa se mogu izdvojiti tri aspekta identite jednog jezika. To je genetska ili rodoslovna koja podrazumeva sličnocsti između dva ili više jezika koje mogu da potiču iz više izvora(od čega je postao), arealna klasifikacija koje podrazumeva neravnomernu podelu jezika po delovima sveta(Azija sa 1900 jezika, Afrika…
Nelični glagolski oblici – Aleksandra Prpa
Infinitiv Glagolski oblik čija je osnovna namena imenovanje radnje, stanja ili zbivanja. Predstavlja glagol u onom obliku u kom se navodi u rečniku. Nema kategoriju lica, vremena i načina, niti kategorije gramatičkog roda i broja. Naziva se još i neodređen glagolski oblik. primeri: pričati, pevati, slušati, gledati, spavati… Uglavnom se upotrebljava u funkciji dopune kao:…