Аутор: Јелена Цвијић, I5
Свака грађевина, колектив или било које место у коме живи група људи пуно је гласова
различитих људи.
Има оних људи који су се уселили, па нису били задовољни и одмах напустили, они
би се могли описати као неки глас незадовољства или као они који су се доста пута
опекли у животу и одмах примете негативну енергију. Или они који су захвални за сваки
нови дан на Земљи, и није им битно с ким ће живети и сарађивати. На првом спрату
налазе се двоје старијих људи, који иако су прошли кроз свашта у животу, ипак су
задржали осмех на лицу и не одустају. Њих би могао описати глас в, због њихове
упорности и воље за животом која се види на њиховом лицу. На другом спрату, живи
један пар средњих година, они су двоје уметника који су заиста талентовани и пријатни
људи, али не причају много и веома су затворене особе, када их погледаш иза
њихових осмеха види се бол и празнина. Њих би могао описати глас т, због
тајанствености. На трећем спрату живели су двоје младих људи у својим двадесетим,
делују као доста детињасти и неозбиљни људи, али ипак обоје изгледају као добри
људи, само вероватно не умеју да испоље доброту коју поседују. Њих би описао глас о,
због претеране отворености која се многима не би допала.
Сви ми људи мислимо да на први поглед можемо прочитати особу, а они су вероватно
потпуно другачији од онога што се чине.