Карловачки ђаци о значају писане речи
Почетна » Из градива

ПОСЛЕ ВЕЛИКЕ СЕОБЕ СРБА – НОВИ ЖИВОТ  У СЕНТАНДРЕЈИ

Аутори: Филип Игњатовић и Маријана Весић, I3 После ослобођења од Турака (крај 17, почетак 18. века), Сентандреја је била дестинација имиграната са Балкана (Србија, Далмација, Грчка), Словачке и Немачке који су се мешали са аутохтоним Мађарима. -На основу привилегија цара и краља Леополда I, године 1690. под вођством патријарха Арсенија Црнојевића (Чарнојевића) из Србије се…

САВА МРКАЉ

Ауторке: Ива Цебара  и Миона Радомировић, I2 О Сави Мркаљу и његовом животу релативно се мало зна. Сава Мркаљ је рођен 1783. године у Горњој Крајини, у селу Ласињском Сјеничаку првобанијске пуковније где је стекао прву писменост. Савин отац Петар био је „пучанин”, док података о мајци нема. Сава је рођен у такозваној плетари, у…

ЕВРОПА НЕКАД И САД

Ауторке: Теодора Живановић и Соња Малетић, I5 Развој језика код Срба од 9. до 19. века нам приказује промене у језику,од почетка словенске писмености у 9. веку до настанка славеносрпског језика у 19. веку Словени су били народ који је насељавао источну, југоисточну и средњу Европу., У Источне Словене спадају Руси, Белоруси и Украјинци. Западни…

ЗАНИМЉИВОСТИ ИЗ ЖИВОТА ВУКА СТЕФАНОВИЋА КАРАЏИЋА

Ауторке: Софија Тодорић и Јована величковић, I-3 Како је Вук добио име – магијска улога језика Вукови родитељи Стефан и Јегда имали су пре њега још деце. Вукова старија браћа и сестре су, међутим, јако рано помрли од заразних болести које су тада харале. Из тог разлога су њих двоје одлучили да Вуку баш дају…

ВЕЛИКИ БЕСЕДНИК

Ауторке:  Вања Бијелић, Сара Угарчина I2 Гаврил Стефановић Венцловић Гаврил Стефановић Венцловић је један од најбољих беседника XVIII века. Живео је од 1680. до 1749. године. Био је један од монаха у манастиру Рача, у коме су монаси врло вредно водили рачуна о културној баштини српског средњег века тако што су преписивали рукописе. Најдужи период…

Интегративни час – припрема за промоцију књиге и организовање хуманитарне акције

Карловачка гимназија, Сремски Карловци Ирена Станишић – информатика и рачунарство Биљана Летић – грађанско васпитање Братислав Стевановић- ликовна култура Дуња Деурић – музичка култура Дејан Ђурђев – историја Мерима Аранитовић – српски језик Љиљана Пижурица – педагог Тема: Говор и обичаји Заплања Циљ: организовање књижевне вечери на којој ће локалној заједници (ученицима гимназије и заинтересованим…

МОРФОФОНОЛОГИЈА

морфофонологија је део граматике који се бави фонемским саставом морфема и испитује везу између творбе морфема и функционисања истих.  Бави се гласовним алтернацијама (променама). Алтернације које суфонолошки условљене су: једначење сугласника по звучности – сват+ба – свадба једначење сугласника по месту изговора (творбе) – паз(ити) +ња – пажња губљење сугласника – отац -оца дисимилација сугласника Морфолошки…

МЕСТО ЈЕЗИКА У ЉУДСКОМ ДРУШТВУ

Језик обележава човека на три плана: општем посебном појединачном. На општем језик човека одређује као лјудско биће. Језик је човеку урођен – па можемо рећи да је језик и БИОЛОШКА појава.  Људи имају моћ говора. Човек живи у заједници која има нека обележја и по тим обележјима се разликује од других група. У заједницама постоје посебни језици….

БИТНА СВОЈСТВА ЈЕЗИКА

На који начин се све људи могу споразумевати? Које средство за комуникацију је насавршеније? Кажемо да нема  језика без лјудске заједнице. Како бисте протумачили ову тврдњу? Да ли бисмо могли да кажемо и обрнуто – да нема лјудске заједнице без језика? Шта мислите? Јединице нижег реда образују јединице вишег реда. Комбиновањем гласова добијамо речи, а…

ЈЕЗИЧКА НОРМА И СТАНДАРДИЗАЦИЈА – СТАНДАРДНИ ЈЕЗИК

Језик је по својој природи нормативан. Када настане заједница она ствара и свој језик. Он је у почетку, као и заједница, без чврстих правила и неуређен. Кад заједница достигне одређени ниво цивилизацијског развоја, она нормира свој језик. Тако бисмо језичку норму могли да дефинишемо као скуп прописаних и обавезних правила употребе језика. Норма је мерило језичке…

12