Metafora, metonimija i sinegdoha – Stefan Stanojević

Medju figurama koje iskazuju elemenat slikovitosti su najviše  zastupljene figure poznate kao tropi. Trop jeste reč koja se uzima u prenesenom značenju umesto ,,prave reči”. Trop se samo može koristiti u kontekstu jer inače nebi imao smisla. Tropi se često nazivaju i slike. Imaju važnu ulogu u razvitku jezika. Od svih reči koje se upotrebljavaju u prenesenom značenju najpoznatija je metafora.

Metafora

Metafora je vrsta tropa koja se zasniva na sličnosti. Metaforično označena pojava ima izvesnu sličnost sa pojavom čije je ime upotrebljeno kao slika(Metaforični obrt: Kad na primer Homer kaže, govoreći o Ahilu: ,, Baci se kao lav” , a metafora je ,, Lav se baci”. Pošto su obojica srčani, pesnik se služi metaforom i Ahila naziva lavom). Metafora je skraćeni oblik poredjenja, gde se umesto poredjenja reči zamenjuje reč(Poredjenje: ,, On je to uradio kao lav”; Metafora: ,, On je lav”). Iz poredjenja je izbačena ne samo veza kao nego i ona prava reč koja bi normalno upućivala na predmet poredjenja. Najkraće rečeno, metafora je skraćeno poredjenje.( Jos primera vezani za lava: ,, Taj borac je lav” ; ,, Njegov lavlji podvig”; ,, On urliknu”; itd.). Prava reč je zamenjena metaforom ali ta reč više ne može da zameni metaforu pošto metafora govori više od onoga što je sa tog mesta potisnula. Razlok postojanja metofre jeste emocionalnost i težnja za sažetošću.

U poeziji takodje postoji i takozvana opredmećena metafora: slika stvorena na osnovu sličnosti upotrebi koja se u isti mah koristi i kao reč u bukvalnom smislu( ,, Od mene do njega može se samo srebrnom i strmom stazom ptice.” To je samo pruga sunčevog odsjaja pred okom posmatrača ptičijeg leta, tom ,, stazom” se moze kretati , znaci zamislite da je ona stvarna

Neobičnost upotrebe je naročito izražena tamo gde slika odudara od konteksta. Metafora ,, moj predele mladi” nije logična. prdeo nebiva ni mlad ni star. Ovakva metafora se zove katahreza. ,,Oblak u pantalonama”: Naklonost moderne poezije prema takvoj upotrebi metafore.

Metonimija

Metonimija označava zamenu prave reči novom na osnovu stvarnog odnosa njima označenih pojmova. Ona se za razliku od metafore zasniva na stvarnoj bliskosti i logičkoj povezanosti. To je zamena na osnovu dodira dveju pojava u prostoru ili vremenu. Najvažniji vidovi povezanosti su uzrok i posledica ( dići sidro – krenuti), orudje i radnja (hteti hleba bez motike – hteti nešto bez rada), ili izvršilac radnje ( on mu je desna ruka – neophodan pomoćnik), posuda i sadržina ( čaša – piće ), gradja i od nje načinjena stvar    ( lisica se uhvatila u gvoždje – upala u zamku), znak i označena pojava ( lovorike – stečena slava). ,,U rečenici: Mati moja je kuću izdržavala iglom.” Kuća- domaćinstvo, Igla- šivenje.

Sinegdoha

Sinegdoha označava metonimiju izvedenu na liniji kvantiteta. Kada se reč koja označava deo upotrebi tako da označava celinu ili reč koja označava celinu upotrebi da označi njen deo, zemena je izvršena prema odnosu više i manje. Sčično je i kada se upotrebi jednina umesto množine ili množina umesto jednine( Bonaparta je na Rusa pošsao bio).

Moram takodje da ubacim jedan primer koji bas i nije primeren za referat pošto je vulgaran. Medjutim, blizak je dosta našem žargonu i mislim da će pomoći: Vidi onu pi**u(lepu damu) kakvu si*u(grudi) ima.

Literatura: Ivo Tartalja, Teorija književnosti