Medju figurama koje iskazuju elemenat slikovitosti su najviše zastupljene figure poznate kao tropi. Trop jeste reč koja se uzima u prenesenom značenju umesto ,,prave reči“. Trop se samo može koristiti u kontekstu jer inače nebi imao smisla. Tropi se često nazivaju i slike. Imaju važnu ulogu u razvitku jezika. Od svih reči koje se upotrebljavaju…
Дијалектизми – Кристина Грачанин
ДИЈАЛЕКТИЗМИ су лексеме које се разликују по својој гласовној структури, морфолошким и творбеним карактеристикама и по значењу, од стандардизованих лексема. Дијалекат је говорни варијетет карактеристичан за одређени простор на ком се он користи. Дијалектизми се могу најчешће приметити у говору, али и у књижевном језику ради карактеризације ликова, аутентичности дела итд. Постоје 3 наречја: 1.Штокавско…
Eуфемизми – Јелена Крстић
Еуфемизам (грч euphemos = добар говор) је стилска фигура којом се неки израз замењује другим, али блажим обликом, због бонтона, друштвених, религиозних, политичких, пропагандних и других разлога. Еуфемизам такође се може схватити као подврста метонимије (метонимијско значење речи настаје кад се један појам замењује појмом са којим има логички блиско значење, нпр. „Од колевке па…
Arhaizmi i istorizmi (istoricizmi) – Aleksa Crkvenjakov
Arhaizmi su arhaične (tj. zastarele) reči koje su postale deo pasivne leksike, kao i neologizmi. Oni su simbolički obeleženi i generalno se retko koriste. Mogu se podeliti na nekoliko vrsta: Stilski (izrazni) arhaizmi: Ukoliko je predmet ili pojam u upotrebi, premda postoje dve reči za njega – stara i nova reč, stara reč se smatra…
Etimologija – Jelena Kostadinović
-Етимологија је наука (грана лингвистике) о пореклу речи. -Реч етимологија потиче од старогрчких речи етимос [έτυμος], што значи истинит (тачан) и логос [λόγος] , што значи реч. -Користећи разне методе, етимолози покушавају да утврде када је и како нека реч ушла у језик, колико су се и на који начин променили њен облик и значење. -Речи мењају облик и значење кроз…
Синоними и антоними – Вукашин Чолевић
Синоними Претпоставимо да неко жели да, у једној реченици, опише следећу ситуацију : у непосредној околини говорника живи једна женска особа плаве косе и пријатне спољашности, која иначе професионално лечи децу, и према чијем кућном љубимцу, човековом највернијем пријатељу, сви, укључујући и говорника, гаје пријатељска осећања. Опис би могао да изгледа, рецимо, овако: У мом…
Карловачки лингвистички кружок
Карловачки лингвистички кружок.
Homonimija – Boris Jarić
Iako se često susrećemo sa pojmom homonimije, naše znanje o ovoj pojavi je dosta siromašno (Homonimija, to je kad se rec isto piše a različito znači, a sinonimija je suprotno kad se različito piše a isto znači – ne, ne, ne!). Stoga je vreme da je, kao učenici treceg razreda, karakteristično definišemo. Pored toga, raščlanićemo je i podrobnije…
Neologizam i kalk – Uroš Drča
Neologizmi su nove reči koje nastaju za imenovanje novih pojmova. Potreba za ovim rečima nastaje usled intenzivnog razvoja civilizacije I novih otkrića. Tako postajemo svedoci reči koje su nastale baš u naše vreme. Neke od opštepoznatih reči koje su se relativno skoro javile u našem leksičkom fondu su: kombajn, traktor, soliter, samoposluga, penicillin, zamrzivač, samoupravljanje…
Frazeologizmi – Margareta Makanova
Osim što proučava posebnu (individualnu) reč kao ustaljenu osnovnu jedinicu imenovanja, leksikologija proučava i sloćeniju ustaljenu jezičku jedinicu- utaljeni skup od dve ili više reči, koji se naziva frazeologizam, kakav se može prikazati primerima : Ispod žita, do dna, Ahilova peta, carski rez, obećavati zlatna brda i doline, kad na vrbi rodi grožđe i…