Žargoni i vulgarizmi – Mario Perović

 ŽARGON

Žargon (eng. slang) je specifična vrsta upotrebe jezika koja se ograničava na određene socijalne grupe. On je vremenski i prostorno ograničen, a poneki žargonski elementi nakon određenog vremena prelaze u neutralnu leksiku. Upotreba žargona označava beg od klišea, svedoči o pripadnosti nekoj grupi, označava težnju za jednostavnom komunikacijom nasuprot jeziku medija, škole i administracije. Proučavanje žargona, pa i sam žargon, su jedno vreme bili predmet kritike tradicionalnih lingvista: smatralo se da je žargon krivac za kvarenje jezika, naročito kada se preuzima leksika iz drugih jezika.
Tri bitne karakteristike žargona:

1. žargon uglavnom ima preneseno (metaforičko) značenje ili značenje sinonima
2. opšta prihvaćenost (da bi pojedini izrazi opstali moraju biti rasprostranjeni i prihvaćeni)
3. žargonizmi su nestandardni jezički izrazi

Žargon se javlja u razgovornom i (savremenom) književnom stilu. Pored te upotreba ima i različite funkcije: komični efekat, govorna karakterizacija likova, ubeđivačka funkcija u reklami, osveženje u novinskom stilu (naročito u omladinskoj štampi) itd.

Žargonizmi mogu biti reči domaćeg ili stranog porekla:
a) domaće reči sa, najčešće, metaforičkom upotrebom: ćale (otac), keva (majka), roknuti (pasti, ubiti), zezati (šaliti se), smor (dosada, dosadno)

-vojnički sleng: geša (general), kalaš (automatska puška), bacači (ženske grudi)

-učenički sleng: as, kec (jedinica), štreberi (tip učenika)

-robijaški sleng: soška (pasoš), utoka (pištolj), zebrast (sumnjiv)

-kulturološki sleng: džepovi (bočni delovi pozorišne scene), noge (vertikalni delovi zavesa)

b) strane reči (gde uglavnom dominiraju anglicizmi)

– bos (eng. boss) gazda, glavni

–in i out: biti moderno (u trendu), ili ne

–fejk (eng. fake) lažan, neoriginalan

ARGOTIZMI
Argotizmi se vezuju za sferu argoa, tajnog jezika marginalnih društvenih grupa (narkomana, lopova itd.) Često se granica između žargona i argoa ne uspostavlja.

-argo izrazi vezani za drogu: gudra (droga), kiselina (LSD), crno (opijum) čarli (eng. charley) za kokain itd.

                                            VULGARIZMI I PSOVKE

Psovke i vulgarizmi nisu obavezan deo razgovornog stila, ali se u njemu najčešće javljaju. Zanimljivo je da nema mnogo istraživanja ovog apsekta jezičke upotrebe. Psovke i vulgarizmi pripadaju sferi emocionalnog i ekspresivnog govora. Osim razgovornog stila, one se javljaju u književnoumetničkim tekstovima u svrhu stilizacije i govorne karakterizaicije likova. Psovke su po pravilu kratke i sastoje se samo od jedne reči ili fraze. Kao njihovi izvori najčešće dolaze iz semantičkog polja seksa, ekskrecije i natprirodnog (pa i religijskog), iako je tačno da pravo značenje reči iz psovki nije faktor koji uslovljava njihovu upotrebu. Funkcije psovki mogu biti raznovrsne: od načina za ispoljavanje frustracije, ili reakcije na šok, ili ispoljavanje agresivnosti.

Psovke karakteristične za srpski jezik: marš u pi*ku materinu, je*em ti mater, odje*i itd..

Evo nekih pesama iz „Crvenog bana“ Vuka Stefanovića Karadžića, zbirke erotskih narodnih pesama:
„Seka“

„Seka mete ulicu,

Natrćila guzicu,

Vidi joj se pika,

To je njojzi dika“

„Seke“
„Sve su seke jebene,

I ova je do mene;

Samo ova nije,

Što se na me smije!“

Mario Perović

Literatura:

-Katnić-Bakaršić, M. (2001) Stilistika. Sarajevo: Naučna i univerzitetska knjiga;

-Vuk Stefanović Karadžić “Crven ban” (2006), Biblioteka “Za sva vremena”;