ДИЈАЛЕКТИЗМИ су лексеме које се разликују по својој гласовној структури, морфолошким и творбеним карактеристикама и по значењу, од стандардизованих лексема. Дијалекат је говорни варијетет карактеристичан за одређени простор на ком се он користи.
Дијалектизми се могу најчешће приметити у говору, али и у књижевном језику ради карактеризације ликова, аутентичности дела итд.
Постоје 3 наречја:
1.Штокавско
2.Чакавско
3.Кајкавско
ШТОКАВСКО наречје је најраспрострањеније и јавља се у Србији,Црној Гори,Босни и Херцеговини,као и у великом делу Хрватске.Једино у њему се јавља ново јотовање(грожђе,земља)које нема ни у чакавско,ни кајкавском наречју(грозђе,земла).
Према томе којим је гласовима замењен стари глас ЈАТ, штокавско наречје се дели на 3 изговора:
1.ЕКАВСКИ-замена словом Е(дете, деца)
2.(И)ЈЕКАВСКИ-замена групом слова ИЈЕ/ЈЕ(дијете,дјеца)
3.ИКАВСКИ-замена словом И(дите.дица)
Такође је подељено на дијалекти,који у оквиру сва три изговора могу бити старији и млађи.Ова подела је извршена по развијености акценатског система и деклинације.Старији штокавски имају тзв.старију акцент(у)ацију-само силазне акценте,који могу стајати на свим слоговима.Новоштокавски дијалекти имају новију акцент(у)ацију,односно у њима има 4 акцента.
Подела штокавских дијалеката:
1.Штокавски дијалекти екавског изговора
а)Старији:
*призренско-тимочки-у једном делу овог дијалекта Ћ и Ђ се изговарају као Ч и Џ(кућа,међа-куча,меџа).Неки говори овог дијалекта чувају Л на крају речи:казал,док се у неким оно замењује са ЈА-казаја(казао).Сугласника Х нема;плаовит уместо плаховит,а само уво,а не и ухо.У неким речима се Х изговара као К;дуковни,уместо духовни.Јављају се два падежа:номинатив и акузатив,а акузатив са предлозима врши функције и других падежа.Инфинитива нема,а футур I се гради:ћу/ћеш/че + презент(ће ради,уместо ти ћеш радити).Има само један акценат,који је по квалитету најприближнији краткосилазном.Овај језик се све више сматра језиком необразованихми тврди се како није способан да служи комуникацији,што полако доводи до његовог изумирања.
*косовско-ресавски-овим дијалектом се говори у централном подручју Србије:од Метохије на југу до Баната на северу.Обухвата Крагујевац,Рачу Крагујевачку,Смедеревску Паланку и Смедерево.Глас ЈАТ доследно је замењен самогласником Е,чак и облицима падежа:ноге,земље(уместо нози,земљи);мудреј,здравеј(мудрији,здравији).Сугласника Х нема.Завршна група сугласника -СТ упрошћава се испадањем Т;милос(милост).Компаратив придева често има наставак -ШИ;новши(уместо новији).Футур I се гради као и код призренско-тимочког(ће ради/ће да ради).Има само два силазна акцента који могу да стоје на свим слоговима.У новије време се јавља и трећи акценат-дугоузлазни.Овај дијалекат такође полако изумире,јер нема ни једне институције која се бави његовим очувањем.
б)Млађи:
*шумадијско-војвођански-овим дијалектом се говори у највећем делу северозападне Србије,у Срему,Шумадији,највећем делу Бачке и Баната,као и у једном делу источне Славоније(Осјек и Даљ са околином).У XIX веку овај дијалекат је постао основа српског књижевног језика.Некадашњи ЈАТ замењен И не само у речима као што су нисам,носити,тресијаше,као што је и по норми књижевног језика,већ и у примерима као што су:летити,живити,ди,сикира(летети,живети,где,секира).Гласа Х углавном нема,док се глас Ф углавном замњује са В:кава(кафа).Када није акцентована,група -АО сажима се у О(пево-певао).Може се поделити на:северносрбијански,београдски и војвођански поддијалекат.
2.Штокавски дијалекти (и)јекавског изговора
*зетско-јужносанџачки-обухвата велики део Црне Горе и јужни Санџак у Србији.Само два акцента-дуго и краткосилазни,који се могу наћи на било ком слогу.Врши се јекавско јотовање,па се поред љета,њежан(што се прихвата у књижевном језику)јавља и ђевојка,ћерам,па чак и пљесма,вљера(што није прихваћено у књ.језику,и ти облици у њему гласе-дјевојка,тјерам,пјесма,вјера).Распростањена је употреба инфинитива без И-гледат,причат,доћ.Петар Петровић Његош је сва своја дела написао овим дијалектом.
*источно-херцеговачки-говори се у источној Херцеговини,северозападној Црној Гори,у западном делу Санџака и у западном делу Србије.Припадају му сви штокавски изговори Босне,као и сви ијекавски штоковски говори у Хрватској.Овај дијалекат је најзначајнији за настанак српског књ.језика,јер је то дијалекат који је Вук Караџић узео за основу књ.језика почетком XIX века.Стари ЈАТ поред ИЈЕ и ЈЕ замењен је и гласом Е(брегови,за разлику од једнине:бријег).Углавном је заступљено јекавско јотовање.У највећем делу дијалекта нема гласа Х,али се оно изговара у говору Дубровника и муслиманског становништва.Управо је Вук Караџић увео глас Х у књ.језик.
3.Штокавски дијалекти икавског изговора
*посавски икавски-у Славонију,северно Босни и у Бачкој.Према књижевнојезичним групама ШТ,ЖД у њему је ШЋ,ЖЂ(шћап,можђани).Сугласник Л у неким случајевима није замењен са О:кисел,писал(кисео,писао).Сугласника Х нема.Имперфекат се изгубио из употребе,док се аорист употребљава.Има три акцента-кратко и дугосилазни,и тзв.акут(стари акценат,узлазни).
*млађи(западнохерцеговачки и буњевачки)икавски-у западној Херцеговани,са далматинским копном и у деловима западне и централне Босне,у Бачкој(Буњевци).Уместо А често се појављује Е:вребац.У једном делу говора чува се група ШЋ:огњишће.Уместо Ђ јавља се Ј:туји,млаји(туђи,млађи).Глас Ф замењују и глас В и глас П.
*млађи икавски азбуковачки-говори се на једном ограниченом подручју у западној Србији,уз Дрину,познатом у геосу као Азбиковица,у Рађевини,Ваљевској Подгорини,Ужичком и Босанском Подрињу.Сугласника Х нема,а Ф се замењује са В.Група ПС упрошћава се гласом С:совати(псовати).Има 4 акцента.
Регионализми су лексме карактеристичне за већину говора или све говоре исте групе.Распростиру се на ширем подручју него локализми,али на ужем него дијалекти.
ЧАКАВСКО наречје је наречје хрватског језика које се користи у Истри, на Далмантинском приморју и острвима.Назив потиче од упитне заменице ча. Подручје на ком је доминирало чакавско наречје је некада било много шире (цела Лика, северна Далмација, Кордун итд). Разлог његовог смањивања су миграције изазване Османлијским освајањима, када се икавско наречје из западне херцеговине, заједно са источно херцеговачким дијалектом, проширило на северозапад. Пордручје чакавштине се и данас смањује под утицајем књижевног језика. Уочи Првог светског рата овим наречјем говорило је око 23% Хрвата, а данас тек 12%, те се ово наречје сматра најугроженијим хрватским наречјем, јер полако изумире.
Досељавањем на чакавска подручја, новоштокаваци (икавци, ијекавци) су потиснули чакавце с већег дела далматинског залеђа и мањег дела у приобаљу као и делова Лике, Гацке, Крбаве, Покупља и Горског котара. Чакавски се данас простире углавном по јадранском приобаљу (од Истре до Сења, између Задра и Водица, од Винишћа до доњих Пољица), с неколико штокавских прекида, и на већини острва северно од Пељешца (који је на западу чакавски), у делу Лике, Гацке, Горског Котара и Истре, затим у Покупљу све до Карловца. Ван Хрватске чакавским наречјем се говори и у крајевима где живе Градишћански Хрвати, у Аустрији, Мађарској и Словачкој, а сличан говор имају и Молишки Хрвати. Мањи број чакаваца налази се у Црној Гори.
КАЈКАВСКО наречје је једно од три наречја хрватског језика и једно од четири наречја српско-хрватског језичнога дијасистема, које се користи у Загребу и на ширем северозападу Хрватске, као и у неким местима у Аустрији и Мађарској.
