Mилица Гајић, I4
Сваки ђак се поноси школом коју похађа,те ни ученици Карловачке гимназије нису изузеци. Ипак, постоји нешто што сваку школу чини посебном. Свака је позната по нечем свом и свака је друга кућа ученицима који су решили да баш ту проведу своје најбоље године.
Кренула сам у ову дивну школу пре нешто више од месец дана, али се већ осећам као да припадам тамо. Више не мислим да сам тако мала спрам њених зидова, као што сам то мислила када сам први пут крочила у гимназију да бих полагала пријемни испит.
Када бих набрајала све врлине које она поседује, просто не бих знала одакле да почнем. Професори су више него вољни да нам пренесу своје знање, ученици су веома сложни, а школа пруже много више него што сам икад очекивала! Наравно, најдраже ми је што сам коначно пронашла вршњаке сличне себи, и што могу да научим нове језике.
Ова гимназија ме стално подсећа да сам део нечега. Подсећа ме да припадам некој групи, да могу да стичем нова знања и искуства. Примила ме је под свој кров као једног од ђака, не као обичног посетиоца, и на томе сам јој неизмерно захвална.
Понекад ми мисли одлутају у август 2020. године, па се запитам : „Зашто сам још тад решила да упишем баш Карловачку гимназију? “ Одговор у почетку нисам успевала да нађем, али након што сам погледала у своје срце, схватим да сам данас ђак ове школе, пре свега, јер сам се надала да ћу тамо наћи мир, научити нове ствари и оформити нова пријатељства, а потом јер сам поставила себи циљ, који сам морала испунити.