Николина Ђурић, I6
Ја сам била тип особе која није волела да учи и мислила сам да у средњу школу уопште нећу ићи, али ето, све се преокренуло и сада сам у једној од најбољих и најстаријих школа.
Фото: М.А.
До шестог разреда основне школе су ми родитељи стално говорили да морам да учим да бих уписала добру средњу сколу, али мени то није имало смисла, јер нисам знала коју школу да упишем и чиме да се бавим у животу. Али нашла се та једна ствар која ми је ишла јако добро, а то су језици. Енглески језик сам почела да учим од своје осме године, и то сасвим случајно. Моји родитељи су увек гледали филмове на енглеском док сам ја била у истој соби, и одједном ме је само тај језик заитересовао. Још боље сам га научила када сам почела да слушам страну музику на енглеском, у исто време сам учила енглески и у основној школи. Сад имам чак и већи вокабулар на енглеском него на српском, и лакше се изражавам на енглеском.
Када сам имала дванаест година постала сам заинтересована и за корејски језик, зато што сам почела да слушам корејску музику. Почела сам сама да га учим, и научила основу тог језика и понеку реч. Моја мама је то приметила и једног дана ми је рекла да покушам да упишем Карловачку гимназију, јер ја и даље нисам знала шта желим да упишем.Након тога сам се распитала о школи и сазнала да је то језичка гимназија и да има посебан пријемни испит. Одлучила сам да покушам и успела сам да се упишем.
И тако ја сад седим у клупи Карловачке гимназије, најбоље, најстарије и по мом мишљењу најлепше школе.
Рећи за себе да си карловачки ђак је посебна ствар!
