Карловачки ђаци о значају писане речи
Почетна » МОРФОФОНОЛОГИЈА

МОРФОФОНОЛОГИЈА

морфофонологија је део граматике који се бави фонемским саставом морфема и испитује везу између творбе морфема и функционисања истих.  Бави се гласовним алтернацијама (променама). Алтернације које суфонолошки условљене су:

једначење сугласника по звучности – сват+ба – свадба

једначење сугласника по месту изговора (творбе) – паз(ити) +ња – пажња

губљење сугласника – отац -оца

дисимилација сугласника

Морфолошки условљене промене су:

непостојано А – бедро – бедАра

прелазак Л у О – таЛац – таОци

сибиларизација – руКа – руЦи

палатализација – руК(а)+ ерда – руЧерда

промена О у Е

превој вокала – тећи – ток

сажимање сугласника – којем – коем – ком

асимилација сугласника

Језик  је променљив – тако су и његови најмањи делови променљиви. Већ смо научили да су најмањи делови гласови и њима се баве фонетика и фонологија. Гласови улазе у састав морфема. Морфофонологија (или морфонологија) бави се променама фонема у оквиру морфеме (мофремским границама).

Морфофонолошке алтернације и њигова улога у промени и творби речи

Сигурно сте се запитали чему служе гласовне промене? Често се ученици жале да су гласовне промене тешке и да ништа не разумеју. Но, гласовне промене су саставни део нашег свакодневног говора. Нисмо ни свесни да сваки час, без много размишљања ми у изговору извршимо промену (проблем настаје кад то треба и записати, али ни то није тешко, ако научимо правила).

Гласовне промене или алтернације су, једноставно речено, смене различитих гласова на истом месту у речи када се мења облик речи или када градимо нову реч.

Знате ли шта значи реч АЛТЕРНАЦИЈА? Наравно, до сада сте схватили да значи ПРОМЕНА.

У српском језику се већина гласовних промена одиграла у прошлости, тако да често новоусвојене или новонастале речи постану изузеци од правила. Али, више о томе кад дође време.

Рекли смо да постоје ФОНОЛОШКИ УСЛОВЉЕНЕ АЛТЕРНАЦИЈЕ.

Ове алтенације се врше због саме фонеме и њеног места и начина изговора – артикулациона обележја и онога што чујемо кад се фонема изговори – акустичка обележја.

Већ смо навели које промене су фонолошки условљене.

МОРФОЛОШКИ (И ТВОРБЕНО) УСЛОВЉЕНЕ промене врше се због промене облика речи и када градимо нове речи.

Када говоримо о гласовима који алтернирају, можемо их поделити у две групе:

– алтернација сугласника (једначење сугласника, једначење по месту изговора, губљење сугласника, палатализација, јотовање)

– алтернација самогласника (непостојано А, промена Л у О, промена О у Е, превој вокала, сажимање самогласника, асимилација самогласника).

Оставите одговор