Карловачки ђаци о значају писане речи
Почетна » ДУХ КАРЛОВАЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ

ДУХ КАРЛОВАЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ

Катарина Круљ, I6

Када сам први пут ступила ногом у Карловачку гимназију, онако туристички, са учитељицом, знала сам да ћу једнога дана бити ђак те школе.

Фото: М.А.

Запамтила сам необичне боје стакалаца која су се поигравала светлошћу. Огромна зграда личила је више на цркву, него на школу. Била је субота и није било ђака. Широким ходницима одзвањали су наши кораци. Када нам је водич рекао да је то храм културе и просвете, све ми је деловало још величанственије.

То је био мој први сусрет са Карловачком. Видела сам је још једном на Бадњи дан, када сам са родитељима дошла у Сремске Карловце. Школа је била под снегом, али божанствено осветљена. Тада сам дефинитивно потврдила своју намеру.

Сада долазим свакодневно. Уливам се у школско двориште са реком ђака. Ми смо једна од многих генерација која има велику срећу да је похађа и да учи у овој школи. Волим што ћу, попут многих одавде изаћи задовољна и спремна за даље, али још важније је да сам срећна сваки дан у школи.

Полако схватам шта је то, ,, дух “ Карловачке гимназије. Тај дух чинимо ми и генерације које су иза нас. Зато је тај дух жив и динамичан, мења се са временом које долази и пролази, али је уписан у ,, Химну карловачких ђака “ , у којој стих каже: ,, Али ми смо карловачки ђаци, успомене враћају нас ту…“ Ја тек сада градим своје успомене које ће тек доћи. Не знам којим путем ће ме живот понети, али знам да ћу се увек враћати и сећати моје школе, моје Карловачке.

Оставите одговор