Јелена Цвијић, I5
Темељ школе је у осећају који она пружа, а то је оно што у себи осетиш када у њу крочиш, као и прво чега се сетиш када те на школу подсете.
Дух Карловачке гимназије се огледа у пријатној атмосфери на часовима и осећају припадности који је увек присутан. Пријатељски однос превладава над оним формалним, ученичко-професорским односом. Свако ко у гимназију уђе из ње изађе надахнутији него што је био раније. Када у њу једном уђе, неминовно ће се у њу вратити. Она пружа привремено уточиште залуталим ђацима, који ће помоћу ње пронаћи свој пут којим ће се водити кроз живот.
Фото: М.А.
Дух наше школе је свакако и у нашим претходницима који су у њу ишли, односно некадашњим ученицима Карловачке гимназије. Њени зидови причају приче ученика из давнина, које су, ма колико далеко у прошлости биле, налик нашим. Неки од ученика су се надалеко прочули, а неки су, пак, нечујно прошли кроз њу. Знаменити човек, ипак, постајеш и само зато што си карловачки ђак, и јер си имао привилегију да учиш у школи са изузетно културном историјом.
Немогуће је описати оно што сам осетила када сам први пут ушла у Карловачку гимназију, али ћу га засигурно памтити као један од најлепших осећаја који човек може осетити.
