Катарина Круљ, I6
Србија територијално није велика земља, не припада земљама које имају много становника. Међутим, то не значи да богатство језика, односно броја речи које поседује српски језик није, бар приближно адекватан по богатству некок другог језика, који има више говорника.
Лепота и магија језика откривају се не само бројем речи, него и употребом и значењем речи. Наш језик има много синонима, који га чине занимљивим. Тако постоји много синонима за употребу језика: говорити, казивати, брбљати, причати, приповедати, беседити, лапрдати, ћаскати, шапутати, викати… Осим што је богат у употребном смислу, наш језик је богат у својој симболици. Тако речи из свакодневног употребног језика, када пређу према граници уметности, дају један нов језик, у којем исте те речи добијају ново, духовно значење. То је случај са поезијом, молитвама, а често и у прозним уметничким делима.
Када говоримо о песничком језику (нпр. Кад Десанка Максимовић пева: ,,Не, немој ми прићи! Хоћу издалека да волим и желим твоја ока два. Јер срећа је лепа само док се чека, док од себе само наговештај да.“) сведоци смо трансформације обичних свакодневних речи које употребљавамо у нашем језику – њихове лепоте и изузетности у стиховима познате песникиње.
Осим лепоте и кроз лепоту језика, препознаје се употреба речи у њиховом симболичном значењу. Одређене речи упућују на врло занимљиву и разнолику симболику: голуб симбол мира, застава симбол државе, грб симбол града, боје цвећа имају своју симболику. Занимљива је симболика језика у тумачењу симбола, па тако може доћи и до неспоразума. Позната је легенда о томе како су Скити персијском краљу Дарију послали миша, жабу, птицу и стрелу. Персијанци су ову поруку протумачили као знак предаје ( миш – пошто живи у земљи – симбол земље, жаба – симбол воде, стрела – симбол оружја, птица – симбол ваздуха. Према томе, порука је требало да значи: ,,Предајемо вам земљу, воду, ваздух, оружје, тј. предајемо вам се.“). По другом објашњењу, порука је имала супротно значење: ,,Када бисте ви Персијанци знали да се кријете под земљом као мишеви, да живите под водом као жабе или да летите као птице, ипак би вас стигле наше стреле.“
Jезик је, осим што је главно средство споразумевања, и национална идентификација. Постоји запис о томе, како је још Свети Сава указао на значаје језика за један народ. Наиме, Свети Сава је закључио да народ постоји док постоји језик којим говори тај народ.