Шта мислиш зашто кажемо: ИгорОм, ДејанОм, синОм, кејОм
камењЕм, ножЕМ, пољЕМ, знојЕМ?
Зашто иза неких речи иде наставак ОМ, а иза неких ЕМ?
Рекли смо да су се гласовне промене одиграле давно. Некада су сви предњонепчани гласови били МЕКИ и ако су они били на крају речи онда је наставак био -ЕМ. Данас су само Ј, Љ, Њ, Ђ, Ћ меки, али се ова промена усталила у време када су сви предњонепчани гласови били меки. Некада се глас О, када се налазио иза меких гласова мењао у Е. Зато се и ова промена зове промена О у Е.
Некада су и гласови Р и Ц, као и сугласничке групе ШТ и ЖД били меки те се и иза њих јављао наставак- ЕМ.
лицЕМ, огњиштЕМ, морЕМ
У осталим случајевима, када се на крају речи налази задњонепчани сугласник, или ненепчани сугласник, наставак је ОМ.
кајакОМ, возОМ, тајнОМ, братОМ
Када се врши промена О у Е?
1. У инструменталу једнине именица мушког и средњег рода: краљ – краљЕМ, поље-пољЕМ, Урош-УрошЕМ
2. У множини именица мушког рода чија се основа проширује инфиксом:
путЕВИ, кључЕВИ, кошЕВИ
3. у присвојним придевима изведеним суфиксом ЕВ: МилошЕВ, УрошЕВ, царЕв
4. у презименима на -ић: АнтићЕМ, ВасићЕМ, КантићЕМ
5. у вокативу једнине неких именица женског рода на -А: другарицЕ, учитељицЕ, пријатељицЕ, мачкицЕ…
Обрати пажњу!
Када се у последњем слогу јави самогласник Е у наставку за облик се врши дисимилација (разједначавање) самогласника. Наставак је тада ОМ. Тиме се избегава нагомилавање истих сугласника.
спрејОМ, кељОМ, бељОМ, џокејом
