КупиО сам књигу. И ја сам купиЛа књигу.
СелиО сам се прошле године. И ја сам се селиЛа.
Мој дукс је беО. А моја мајица је чиста и беЛа.
Како дивно селО. А види тек оно сеЛце.
Некада се у српском језику на крају речи и слогова налазио глас Л (купил, селил, бел, сел(це), дел(ба)). Можемо, значи да кажемо да – када се на крају речи или на крају слога нађе сугласник Л он прелази у О. Та се гласовна промена зове промена Л у О.
ДЕО – ДЕО – ДЕЛА, ДЕЛУ, ДЕЛОВИ, ДЕЛОВИМА…
СОЛ – СОО – СО
ДЕЛИЛАЦ- ДЕЛИЛАЦА – ДЕЛИОЦИМА
Обрати пажњу!
Прелазак Л у О се јавља:
У облику једнине мушког рода радног глаголског придева – слушаО- слушаЛа.
У облицима именица које се творе суфиксом – АЦ – мислиЛАЦ – мислиОЦа, таЛАЦ – таОЦа.
У именицама изведеним од радног глаголског придева наставком -НИЦА купаЛНИЦА – купаОНИЦа, читаЛНИЦА – читаОНИЦА.
У глаголским изведеницама са суфиксом -БА. (деЛБА – деОБа, сеЛБА – сеОБа…)
Код већине придева у номинативу једнине мушког рода неодређеног вида (беЛ – беЛ, дебеЛ-дебеО…)
Ова промена се вршила једно кратко време у историји језика – због тога многе речи у којима се и данас Л налази на крају речи или слога остају у том облику – знаЛца, стаЛни, ждраЛ, ваЛ…)
Дублетне форме су: топао- топал, анђеоски, анђелски, крилце-криоце, грлце-гроце, врелце-вреоце, селце-сеоце
Изузеци!
До промене неће доћи када би се преласком Л у О изгубио смисао речи:
боЛ-ница
моЛ-ба
жаЛ-ба
