Теодора Крстић, I3
Начин нашег изражавања јесте одлика културе али и тренутних друштвених токова. Језик се временом мењао, обогатио речима и добио је већи значај као и сама култура народа.
Магија значења нечијег језика јесте сам начин исказивања речи у богатом али и у широком аспекту. Моћна реченица не зависи од приче која се прича, већ ко је прича и начина на који се прича. Наравно, нека реченица може прилично усрећити човека али га исто тако може истом мером уништити.
Као што је и Габриел Малагрида, чувени италијански језуистички мисионар, једном рекао ”Реч је дата човеку да би могао сакрити своје мисли”, што би значило да наше речи имају много већу моћ и значај него што бисмо ми волели да имају. Некоме, ко је карактерно јачи, речи које су произведене од неке њему стране особе неће ништа значити, док ће особу слабијег карактера те исте речи тешко повредити. Нашим исказом можемо увредити или чак и повредити особу нама битну. , С друге стране, не знају сви људи да поставе границе у причању, шали па и у размени мишљења док сами не искусе тај исти бол или страх. Као што и пословица каже ”Језик кости нема, али кости ломи”.
Наш језик и наше речи представљају моћ јер кроз разговор и приче разумемо, не само себе већ и друге, па чак и реалност. Властити начин и употреба језика много говори о нечијој личности и више него што ми можемо замислити и то за мене представља ”Магију мог језика”.