Карловачки ђаци о значају писане речи
Почетна » АЛИ МИ СМО КАРЛОВАЧКИ ЂАЦИ

АЛИ МИ СМО КАРЛОВАЧКИ ЂАЦИ

Марко Чекић, I6


Од малена језици су ми веома били интересантни. Док су друга деца проводила време играјући се, ја сам слушао разговоре између моје сестре и њених муштерија, који су претежно били Американци. Иако нисам разумео о чему би они причали, док сам их слушао то је била музика за моје уши. Како је моја сестра била талентована за енглески језик, убрзо је приметила тај таленат и код мене. 

Фото: М.А.

 Она је почела да ми прича и да ме учи о енглеском језику. Био сам зачуђен и фасциниран  како тај језик звучи, па чак и како мирише. После прве половине основе школе, моја сестра ми је причала о  Карловачој гимназији. Ја сам већ чуо о тој средњој школи, јер су је често спомињали за време основне школе. Приче о Карловачкој гимназији су се шириле великом брзином. Просторије ове школе смештене су у упечатљивој грађевини црвено-жуте боје, са које не можеш скинути поглед. Споља елегантна и традиционална,  а изнутра свечана. Врата толико велика, да ти се учини да си племић. Сваки ученик је веома посебан по изгледу и по духу.  Карловачка гимназија је позната не само по  бројним језицима које нуди,  већ и по томе што је најстарија српска школа. Већ двеста тридесет година, ова школа извела је на пут многе ученике. Крај осмог разреда се ближио, а тако и почетак средње школа. Иако ја сматрам  да сам надарен за језике, моја наставница није имала исто мишљење. Верујем да је имала најбоље намере, али њене речи су ме погодиле. Након саопштења да планирам да упишем Карловачку гимназију, наставница ми је предложила да се одлучим за неку другу школу. Размишљајући коју школу да упишем, нисам могао да видим себе ни у једној другој школи. Разочаран, тражио сам савет од своје сестре. Подсетила ме је на то колико сам уживао у њеним причама о језичким културама других народа. Тада сам схватио да ја заиста припадам  овој школи. Посматрајући своје особине, дошао сам до закључка да могу да се утопим у карловачке ђаке. Сматрам да смо сви у нашој гиманзији посебни. Толико различити, али ипак толико слични. Карловачки дух је препознатљив, па тако где год се појавимо зрачимо посебном енергијом.

Ми смо карловачки ђаци. Паметни, слободни и понекад другима  несхватљиви. Људи ме често нису разумели. Нису разумели моје снове, потребе и моје жеље. Увек сам био другачији. Иако су ме често опомињали како треба да будем исти као и остатак друштва, нисам марио. Знао сам да ће мој дух схватити и разумети људи слични мени. И да, има их много. Ми смо карловачки ђаци.

 

 

 

Оставите одговор