Карловачки ђаци о значају писане речи
Почетна » ЛЕПА РЕЧ И ГВОЗДЕНА ВРАТА ОТВАРА

ЛЕПА РЕЧ И ГВОЗДЕНА ВРАТА ОТВАРА

Милица Микаћ, I1

     Ако лепа реч гвоздена врата отвара, онда и добра књига отвара врата нашег ума и са својим главним јунацима допире до наших емоција на позитиван или негативан начин.

     Језик је богатство сваког народа. Кроз језик ми можемо да упознамо један народ, његов сензибилитет и душу тог народа. Наш језик је врло специфичан, јер поседује богат фонд речи и синонима. Богатство нашег језика најбоље можемо сагледати кроз дела наших великих писаца, попут нашег нобеловца Иве Андрића. Он пише врло сликовито и живописно, тако да нам у потпуности дочара оно што је хтео рећи, захваљујући нашем језику, који је пун епитета и стилских фигура.

За пример можемо узети и Алексу Шантића и Јована Дучића, дескриптивце, који су своја родољубива осећања изражавали у песмама. Најлепше емоције преточене у стихове су у делима Јована Јовановића Змаја. Мислим да нико није писао лепше о деци од чика Јове Змаја.

Богатство српског језика се такође може огледати у народној поезији, која најбоље представља дух нашег народа. Незнани појединци маестрално су  описивали историјске догађаје ређањем стилских фигура. Колика је магија и моћ нашег језика, говори чињеница да се на више од половине српског језичког простора налази ван граница Србије. Сада је на делу цепање српског језичког простора и присвајање српског језика. Лепоту нашег језика можемо видети кроз филозофске ставове и мисли познатог писца и филозофа Петра Петровића Његоша у његовој познатој поеми „Горски вијенац“. Своју срећу, радост и полет, до туге и бола највиртуозније, оштрим речима најлепше су исказивали Васко Попа, Десанка Максимовић, Јован Дучић, Бранко Радичевић и многи други песници.

 

Колико нам је дато да речима изразимо мисли и осећања која држимо у себи, толико нам је дато и да их сакријемо. ,,Језик је хранитељ народа.  Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, говоримо и пишемо, прочишћавамо, дотле живи и народ, може се међу собом разумијевати и умно саједињавати, не прелива се у други, не пропада. (изводнике нисам могла да напишем) – Вук Стефановић Карадзић

Оставите одговор