Аутор: Софија Ђурђев ,16
Гласови су најмања јединица у говору код људи и они се бележе словом. Гласови су као
људи. Када су заједно опстаће, али ако их неко напусти никада неће бити исти. А када би нестали,
не знам како бисмо ми људи комуницирали, јер без гласова ми не бисмо могли састављати речи,
реченице.
Сваки глас је део једне велике породице, када би се изгубио, изгубила би се и смисао
сваке речи или реченице. Било је јако чудно, некако изненађујуће када су људи једног дана
престали да користе глас „А“. Тако на пример дете је своју маму звало „мм“, тату „тт“, баку „бк“, а
деду „дед“. Био ти то чудан и тежак начин комуникације. То су само почеци било којих речи
или реченица. Без гласова (нарочито гласа „А“), не би се могла успоставити правилна
комуникација између људи, морали бисмо, на пример, да сликамо неке симболе или да
се помажемо пантомимом. Глас „А“ се не користи само у српском језику, него и у осталим језицима у свету,
што говори о његовој важности.
Код нас заступљен је у многим речима, и зато је по мени један од најважнијих. Речи без гласа „А“
биле би некако празне и затворене јер изговарајући глас „А“ ми отварамо уста и тако лакше изговарамо речи
(Код гласа А струја слободно пролази кроз усну дупљу). Чак мислим да би
и другим гласовима недостајао глас „А“, не само због важности гласа већ због заједиштва свих
гласова које користимо. Људи су кроз историју користили различите начине да се споразумевају,
али су гласови одувек били у употреби (наравно нису били као што су данас). Претпостављм да
данас људи користе гласове за комуникацију не знајући колики значај они имају.
Из свега произлази да без гласова не би имали квалитетну комуникацију, што би у многоме
утицало на њихове животе.
