Карловачки ђаци о значају писане речи
Почетна » ЕВРОПА НЕКАД И САД

ЕВРОПА НЕКАД И САД

Ауторке: Теодора Живановић и Соња Малетић, I5

Развој језика код Срба од 9. до 19. века нам приказује промене у језику,од почетка словенске писмености у 9. веку до настанка славеносрпског језика у 19. веку

Словени су били народ који је насељавао источну, југоисточну и средњу Европу., У Источне Словене спадају Руси, Белоруси и Украјинци.

Западни Словени су Чеси,Пољаци,Словаци и Лужички Срби, и у Јужне Словене Срби,Бугари,Хрвати,Словенци. Они су који се доселили на Балкан у VI и VII веку.

–             Почетак словенске писмености почиње 863. године када је Византијски цар Михаило, на захтев Моравског кнеза Растислава послао Ћирила и Методија који су међу Словенима ширили хришћанство и писменост.

–             Порука цара Михаила је изгледала овако : „Наши су се људи одрекли паганства и придржавају се хришћанског закона, али ми немамо таквог учитеља који би нам на нашем језику праву хришћанску веру објаснио да би и друге земље видећи то нас следиле. Зато нам пошаљи,господару, таквог епископа и учитеља. “ ова порука је записана у житијама Светог Ћирила.

– У 10. веку у Македонији Црноризац Храбри је написао своје научно дело „Слово о писменима“ у овом делу у овом делу расправља о вредности словенског језика и писма. У то време било је три света језика то су били грчки,латински и хебрејски. Успео је да прикаже значај словенског језика и да обелодани вредне податке о словенској мисији солунске браће Ћирила и Методија.

  • Глагољица је била прво писмо, имало је 38 знакова и 36 слова и два диграма.Глагољица је добила име по речи глагољати – што значи говорити, причати. Њену основу чинило је грчко курзивно писмо, с тим што је константин додао и неке знакове из источњачких писама (коптског, арапског и јерменског), а старословнски је био први књижевни језик и направљен је на основу начина говора у околини Солуна.
  • Најстарији споменици на старословенском су Маријино јеванђеље и темички записи

Српскословенски

  • Из старословеснког су настале многе редакције, као што су српска,руска,бугарска,македонска итд..
  • Овим језиком су писали Свети Сва, деспот Стефан Лазаревић, Стефан Првовенчани итд.. Најстарији рукопис на овом језику је Миросавлјево јеванђеље из 12. века.
  • Још дела која су написана на овом језику су прво сачувано дело на српскословенском језику је Житије светог Симеона у Душанов законик је текст правне садржине, и он је написан на језику који је био још ближи народном.
  • Ове редакције су настале током преписивања књига када су преписивачи додавали у текст речи из свог матернњег језика.
  • Ћирилица је друго словенско писмо које су саставили ученици Ћирила и Методија, Климент и Наум.

Рускословенски

  • После пада Србије под власт Османског царства, догодила се Велика сеоба Срба 1960. коју је предводио патријарх Арсеније III Црнојевић. Део народа се селио преко преко Саве и Дунава, у тадашњу Јужну Угарску. Због великог верског и политичког притиска, српска црква је затражила помоћ од православне Русије. Долазе руски учитељи који су са собом носили књиге на рускословенском и онда од половине 18. до краја 18. века се користи рускословенски
  • И у српској књижевности се писао овим језиком. Најзначајнији писци тог времена су Захарије Орфелин (Написао је Плач Сербији објављена 1761. године на народном језику и 1763. године на рускомсловенском језику. Биографију Петра Великог објавио је написао на руском 1772. године.) и Јован Рајић(написао спев Бој змаја с орлови, а на рускословенском језику написао је Историју разних словенских народа 1794. године.)
  • Максим Суворова 1726. отвара „Славјарску школу“ , а 1733. Емануел Козачински отвар4а „Латинску школу“

Славеносрпски

Након што су се руски учитељи вратли у Русију писци су почели да уносе елементе српског народног језика у рускословенски језик. Тако је крајем 18. века настао славеносрпски језик који је био у употреби до средине 19. века, односно до Вукове реформе.

Прво дело објављено на овом језику био је славеносрпски часопис Захарија Орфелина, 1768.

Неки писци који су писали на Славеносрпском су Јован Стерија Поповић, Сава Мркаљ, Хован Хаџић и Милован Викадовић.

Од друге половине 18. века почиње идеја о писању искључиво на народном језику. У томе је веома важну улогу одиграо Доситеј Обрадовић, који је у свом Писму Харалампију из 1783. рекао да сви требају поново да пишу народном језику, након овога многи писци почињу поново да пишу на народном језику.

Мркаљева и Вукова реформа језика

– Сава Мркаљ је 1810. године реформисао ћирилицу у свом делу Сало дебелога јера или азбукопротрес, тако што је саставио азбуку од 20 слова. У овој реформи користио је правило од Аделкунга „пиши као што говориш“ , међутим ова његова реформа није прихваћена од стране цркве.

Вук Стефановић Караџић је рођен 1787. године у Тршићу код Лознице. Био је писар у Првом српском устанку. Након пропасти устанка, Вук је 1813. године отишао у Беч, где је упознао слависту Јернеја Копитара, који га је наговорио да сакупља народне умотворине.

У 1814. години Вук објављује две књиге:

Мала простонародна славено-сербска пјесмарица која је била прва штампана збирка српских народних песама, и писменицу сербског језика, прва штампана граматика.

Након прве две објављене књиге, Вук је почео да прикупља речи за речник који је објављен 1818. године под називом Српски речник. Ово је речник народног језика, садржи преко 26.000 речи, ово је било прво дело написано новом Вуковом ћирилицом.

У својој реформи Вук је спровео Мркаљеву реформу, додао је знакове Ђ Ћ Љ Њ Џ, Вратио глас Х 1836. и 1839. додаје правило да се ТЈ и ГЈ не јотују

1847. године је незванична Вукова победа када су објављена 4 дела написана са Вуковом реформом :

  • превод ,,Новог завета“ са црквенословенског на српски језик, аутор: Вук
  • расправа о језику ,,Рат за српски језик и правопис“, Ђура Даничић
  • ,,Песме – Бранко Радичевић
  • ,,Горски вијенац“, Петра Петровића Његоша

Вуков други речник изашао је 1852. године и имао је око 47,000 речи

Неколико година након његове смрти Вукова реформа је прихваћена и тада се 1868. године догодила Вукова званична победа, са азбукоб коју је он реформирао пишемо и дан данас.

И остало…

Руски језик има велики заначај у развоју нашег језика, од доласка руских учитеља до незваничне вукове победе, помогли су нам да задржимо хришћанство. Сем тога што су нама пружали велику помоћ и дан данас њихов језик има велики значај. Много држава су га узели као матерњи језик, а неке су мешавином њиховог народног језика и руског добили свој језик.

Приметиле смо да сеобе нису биле толико честе код других народа, нешто што је било најсличније сеоби било је код Пољске у 2. светском рату када су Немци терали пољаке из њихове државе.

Оставите одговор