Frazeologija i frazeologizmi – Gordana Ćirić

FRAZEOLOGIJA I FRAZEOLOGIZMI

Leksikologija, kao deo nauke o jeziku, proučava posebnu reč koja je osnovna jedinica imenovanja pojmova. Međutim, osim proučavanja individualnih reči, leksikologija proučava i složene ustaljene jezičke jedinice-ustaljene skupove od dve ili više reči, koji se nazivaju FRAZEOLOGIZMI. Deo leksikologije koji proučava ove jezičke jedinice je FRAZEOLOGIJA.

Da bi skup reči bio frazeoloska jedinica mora ispuniti 3 uslova:

1. mora biti ustaljen, što znači da se mora upotrebljavati u istom rasporedu delova koji čine skup
2. mora imati složenu strukturu (sastavljen od najmanje dve reči)
3. mora imati jedinstveno značenje.

Pri tumačenju frazeologizama treba imati na umu da punoznačna reč u frazeologizmu obično ima preneseno značenje, zasnovana na korišćenju metafore (odvojiti žito od kukolja-bitno od nebitnog).

GLOBALNI FRAZEOLOGIZMI su oni frazeologizmi kod kojih postoji uzajamna zavisnost  među punoznačnim rečima koje ih čine (saterati u mišju rupu), samo u celini ima značenje.

KOMPONENTNI FRAZEOLOGIZMI su oni u kojima je samo jedna komponenta nosilac značenja (nemati ni prebijene pare), komponenta prebijene pare je nosilac značenja.

Po sastavu (tipu strukture) frazeologizmi mogu biti:

1. predložno-padežne konstrukcije ‎(ispod žita, do gole kože)
2. sintagme (krokodilske suze, duša u nosu)
3. rečenice sa nezavršenom strukturom(kad na vrbi rodi grozđe, nemati prebijene pare)

U književnom (standardnom) jeziku, frazeologija se raslojava zavisno od funkcionalnog stila, za koji se najčešće uzima oblast upotrebe jezika. Tako u standardnom jeziku postoje sledeće vrste frazeologije:

1. MEĐUSTILSKA (INTERSTILSKA) FRAZEOLOGIJA-neutralna frazeologija, čine je frazeologizmi koji se javljaju u različitim stilovima jezika, prelazeći iz jednog u drugi i u svima prirodni (mrtva tišina, izaći na svetlost dana, igrati se vatrom)
2. KNJIŽEVNA FRAZEOLOGIJA-sistem frazeologizama koji čine frazeologizmi preuzeti iz raznovrsnih spisa ili predanja, koji čine tradicionalni  deo evropske, ali i specifične narodne tradicije (kamen spoticanja, obećana zemlja, glas vapijućeg u pustinji, bure bez dna, prestaviti se u Gospodu)
3. PROFESIONALNA FRAZEOLOGIJA-čine je frazeologizmi preuzeti iz različitih stručnih delatnosti, sporta, saobraćaja, filma, pozorišta i mnogih drugih delatnosti (dobiti prelaznu ocenu, dobiti zeleno svetlo, krenuti punom parom, podići zavesu)
4. NAUČNA FRAZEOLOGIJA-čine je frazeologizmi ograničeni na različite nauke (zajednički imenitelj, carski rez, visak vrednosti, dići na kub, neuralgična tacka)
5. ADMINISTRATIVNO-PRAVNA FRAZEOLOGIJA-čine je frazeologizmi stručnih oblasti koje teže da u najvećoj meri preciziraju odnose u društvu, u državi (platiti na ime takse, sprovesti ostavinski postupak, pravo doživotnog uživanja na kući, kao u dispozitivu rešenja)
6. RAZGOVORNA FRAZEOLOGIJA-čine je frazeologizmi iz jezika svakodnevnog komuniciranja u raznim životnim prilikama. Ova je frazeologija najčešće emocionalno obojena, obeležena je stavom govornika (mlatiti praznu slamu, presipati iz šupljeg u prazno, lupati glavom o zid, s neba pa u rebra, progovoriće na lakat, obrati bostan).

Pored funkcionalnostilske podele, postoji emocionalnoekspresivna podela:

1. FRAZEOLOGIZMI S NEGATIVNOM OBOJENOŠCĆU-mogu biti ironični, prezrivi, potcenjivački, vulgarni i sl. (ne znati ni dve unakrst, zabadati nos u nečiji posao, zaveži njušku)
2. FRAZEOLOGIZMI S POZITIVNOM OBOJENOŠĆU-mogu biti familijarni, šaljivi, nežni (biti čistih ruku, sviti se nekome oko srca, ljubim ruke).

Frazeoloske jedinice terminoloskog karaktera-imaju zasebno mesto u frazeologiji. Po tipu strukture to su, uglavnom, sintagme, višečlani nazivi pojmova u svakodnevnoj komunikaciji (divlja ruža, mesni narezak), u naukama i strukama (carski rez, male boginje, frikativni suglasnici, višak vrednosti, pravolinijsko kretanje, sila inercije). Ovakvi frazeologizmi se vrlo često smatraju i samo višečlanim terminima, a ne frazeologizmima.

Klišei-u frazeologiju srpskog jezika možemo svrstati i leksičke, frazeološke i sintaksičke jedinice koje se veoma često upotrebljavaju u određenoj govornoj situaciji ili vrsti teksta. Takve jedinice, koje lako prepoznajemo zato što se često koriste, nazivamo klišeima. Oni su dosta zastupljeni u novinarsko-publicističkom stilu, ali i u administrativno-pravnom stilu. Važno je da se upotrebljavaju umereno, a njihova svrha je zasnovana na potrebi da čitalac primi informaciju koja je izneta u njemu poznatoj formi, npr. ČOMSKI DANAS U PARIZU (novinarski stil, eliptična rečenica daje bolji efekat), Posao je izvršen u utvrđenom roku (administrativni stil).

U frazeologiji većine jezika važe ista pravila o strukturi i podeli frazeologizama. Kroz nekoliko primera ekvivalenata srpskog i francuskog jezika, uočiće se upravo ona osobina frazeologizama da pojedinačne komponente ne nose značenje, već se ono ogleda u celini, u prenesenom, metaforičkom značenju:

Les jeux sont faits-Šta je, tu je

Parler de la pluie et du beau temps-Mlatiti praznu slamu 

Les deux font la paire-Našla krpa zakrpu

Primer Parler de la pluie et du beau temps u bukvalnom prevodu znači Pričati o kiši i dobrim vremenima,a ekvivalent je našem frazeologizmu Mlatiti praznu slamu, jer im je preneseno značenje isto.

Frazeologizmi su svakako deo našeg svakodnevnog govora, jer se neke situacije lakše i efektnije opišu frazama. Međutim, vrlo je bitna umerenost, jer ako se često upotrebljavaju predstavljaju odraz lošeg stila.