Кристина Ковачевић, I6
Мој језик стварно јесте магичан. Можда је та магија сакривена негде у азбуци. Можда је сакривена у његовој тежини, а можда чак и у једноставности. Али сигурно је да постоји. Само се пустите у свет језика и речи и дозволите му да у вама пробуди радост и лепоту говора. Након много промена и реформи добили смо савршену креацију језика која нам је дата да је чувамо и негујемо. Да га не кваримо разним англицизмима и скраћеницама, већ управо супротно. Треба да богатимо наш свет речи и преносимо га на будуће генерације. Треба да смо захвални на богатству и јединствености која нам је поверена. Да не подлажемо искушењима, већ да оне који су својим вишегодишњим трудом успели да га усаврше учинимо поносним. Само тако он може да опстане, а да се не деформише. Волимо га и бранимо јер смо привилеговани да овакав људски плод користимо као матерњи језик. Због речи, као основног средства, и имамо овако лепу књижевност. То су само неке од безброј ствари на којима треба да смо захвални, јер имамо могућност да одрастамо слушајући магичан језик.