Карловачки ђаци о значају писане речи
Почетна » МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ

МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ

Ауторке: Теодора Крстић и Миа Недић,  I3

То је кодекс или рукописна књига. Једна је од најзначајнијих ћириличких споменика српске и јужнословенске (српско-словенске) писмености из 12. века. Мирослављево јеванђеље је по свом саставу јеванђелистар(то су апостоли), богослужбена књига у којој су текстови распоређени према читањима у току црквене године.

Писано је за Мирослава, брата великог жупана Стефана Немање, хумског кнеза за потребе његове задужбине цркве светог Петра на Лиму. Хумски кнез Мирослав такође је био ожењен сестром босанског бана Кулина. Мирослављев ктиторски (господарски) натпис на задужбини такође сведочи о развоју наше писмености. Поједини историчари сматрају да је кнез Мирослав претходно био богумил (припадници хришћансКе вере) јер је у то доба овај верски покрет био веома снажан али за ову хипотезу не постоје чврсти докази.

 Написано је око 1180 до 1187. у цркви Светог Петра и Павла код Бијелог Поља. Писано на пергаменту састоји се од 181. листа у кожном повезу. Текст је писан на белом, танком пергаменту, у два ступца, словима ћирилице и украшен је стилизованим минијатурама и иницијала у боји и злату. Првобитан повез се није сачувао већ је замењен новим из 14. века и сматра се да је преузет са другог рукописа. По типу ,јеванђеље је пуно изборно, што значи да има читања за сваки дан, по Пасхи, по Педесетници, по новом лету, као и празнична и пригодна читања. Мирослављев пуни апракос се разликује од осталих јужнословенских и источнословенских (староруских) пуних апракоса што га чини јединственим, односно оригиналним у односу на распрострањенији тип.

 Сматра се да је пренето на Свету Гору, заједно са Вукановим јеванђељем, у време оснивања манастира Хиландар (око 1198. године), где су се налазила до средине, односно до краја 19. века. Мирослављево (1180-1191) и Вуканово (1196-1202) јеванђеље су најстарија сачувана ћирилична дела у Србији, док Маријино јеванђеље из 11. века, писан глагољицом, упућује такође на наше штокавскоговорно поднебље.

Мирослављево јевањђеље се чува у Народном музеју у Београду, а један од листова у Националној библиотеци у Санкт Петербургу.  Година 1979.  проглашено за културно добро од изузетног значаја, а 2005. у јуну Мирослављево јевањђље уписано је на листу UNESKOа (памћење света). Народна библиотека Србије прописала је да оно може бити излаган само 10 дана током једне године.  Мирослављево јевађење је некада било и обавезна књига у средњим школама.

 

 

 

 

Оставите одговор