Карловачки ђаци о значају писане речи
Почетна » ЈЕДНОМ ЋУ И ЈА ПРОМЕНИТИ СВОЈУ СУДБИНУ

ЈЕДНОМ ЋУ И ЈА ПРОМЕНИТИ СВОЈУ СУДБИНУ

Аутор: Стана Башица, I1

Посебан утисак на мене је оставила књига “Алхемичар” писца Паула Коеља. Прочитала сам је пре годину дана и пожелела да једном  сасвим променим своју судбину. 

Фото: jodeng / 94 images

Побегнем на други крај света и почнем неки сасвим другачији живот. То су била та нека маштања о пустињама, Египту, Блиском истоку итд. о којима ова књига и говори. Радња се дешава у једном градићу близу Андалузије. Ту живи наш главни јунак. Сантјаго је пастир који не проведе дан да не путује,  напасајући своје стадо оваца на другачијем месту сваки пут. Он тренутно има само један циљ у животу. Сантјаго сваке године шиша руно својим овцама које касније препродаје.

Нешто шта увек има на уму је да ће срести ћерку трговца ком продаје ту скупу вуну. Они би водили дуге разговоре.  Пастир би се углавном трудио да имресионира ту девојку док би му се она дивила. Тако је било сваке године, све до ове године, када  је испало другачије. Младић је имао само шест дана до поновног сусрета с трговчевом ћерком али је сваког тог дана непрестано сањао исти сан. Сан би увек почињао исто. Он се налази међу египатским пирамидама и види ковчег с благом пред собом. 

Запамтио је тачно које је место то било, а тај сан му је кренуо када је почео ноћивати у рушевинама напуштене црквице из које је расла дивља смоква. Тај сан који није престао да се понавља он је схватио пророчки. Одлучио је да се посаветује са једном видовитом старицом која је становала близу. Старица је била Ромкиња и веома га је вешто наговорила да јој врати услугу тако што ће јој донети десети део блага.Договорили су се.  Младић је одлучио да крене на пут, те је  ради хране и путних потрепштина продао је део свог стада и кренуо у Тарифу са шест оваца.

 У том граду упознао је старца који му је поклонио два камена који ће му решавати дилеме – један камен је говорио “не” док је други говорио “да”. Испоставило се да је старац у ствари краљ Салема. Научио је младића “Личној легенди” и донекле га припремио за даље  путовање.

Сантјаго је у међувремену упознао Алхемичара, особу од изузетне важности у његовој потрази за благом. Алхемичар се према младићу понео као учитељ, гуру, старији брат пратио  и га је до дела одакле је младић морао сам да настави. Цела прича се до краја своди  на љубав. Фатима је била девојка коју је упознао у оази. Знали су  је још и као пустињску жену која је веровала у осећај и предавала се судбини. Врхунац књиге се дешава када је наш јунак коначно стигне до пирамида али тамо не принађе  никакво благо. 

Уместо тога пресреле су га неке скитнице тражећи му новац. Када је у намери да се спаси Сантајго испричао због чега је заиста ту један од скитница му је испричао своју причу. Он је на месту где је Сантјаго тражио благо сањао исти сан само је место где се сан дешавао била црквица у Шпанији из које расте смоква. Наравно он није био тако “глуп” да пређе сав тај пут да пронађе то благо. Тада је младић схватио…

Пастир се вратио у своје родно место у ту исту црквицу и ту је кренуо да копа. До краја је ископао тежак ковчег пун златника и разног накита. Сетио се Ромкиње којој дугује десети део, сетио се и старог краља. Затим се сетио и Фатиме осетивши топао ветар на свом лицу који је долазио из правца пустиње. Затим је кренуо ка њој…

Читаоцима је дата прилика да схвате поуку овог романа и потраже своју “Личну легенду”, да живе овај живот који им је дат. 

Тако сам ја остала очарана свиме што је Сантјаго преживео и доживео. Ми увек имамо избор да ли ћемо бирати лакши пут наше зоне удобности или ћемо прихватити тај ризик који у ствари дубоко у себи желимо али га се исто толико и плашимо. Живот чине и ствари које волимо и којих се плашимо у том ризику. Ако заиста желимо и довољно смо спремни за оно шта је живот нама спремио не смемо пропустити онда ту прилику јер је можда више никад нећемо добити. 

Оставите одговор