Аутор: Зоја Карановић, I1
Књига која је променила мој поглед на свет зове се “Зоја”, који је написала Данијела Стил. Овај роман је један од првих озбиљнијих књига које сам прочитала. У овој књизи ради се о једној Рускињи која се зове Зоја.
Foto: Vladislav83
Одрасла је у Русији са својом дивном породицом, у дивној кући. Ишла је у школе где је стекла високо образовање, и увек је носила најлепше хаљине. Нажалост почиње револуција, и једини начин да се спаси јесте да остави раскошан живот и побегне из Русије. И тако Зоја и њена бака одлуче да оду за Париз.
Када су дошле у Париз, Зоја почиње да се бави руским балетом и проналази после тешког и дугог времена неку смисао у животу. Она и њена бака су јако тешко живеле у Паризу. Али једног дана Зоја среће једног човека у кога се заљубљује. Тај човек јој нуди раскошан живот у Њујорку, Зоја ову понуду никако не одбија. Све се чинило како треба да буде, Зоја и њен супруг су живели пристојно са двоје деце. Али убрзо њен супруг умире, и оставља Зоју саму да се бори ѕа свој живот.
Ова књига је мени јако значајна јер ми је на неки начин отворила очи, и показала прави поглед на свет. Читајући овај роман, једноставно сам схватила колико живот може бити суров и пун изненђења и добрих и лоших. Роман “Зојa” је мени био доста тежак за читање, и неколико пута сам морала да оставим књигу на неко време па поново да јој се вратим. Роман говори о доста озбиљним темама и стварно може променити неком поглед на свет.
Рецимо на самом почетку књиге, када је Зоја морала да са баком побегне у Париз, била сам тужна јер када неко има тако дивну породицу и генерално живот тешко је донети одлуку да се свега одрекнеш. Али Зоја и није имала избор. И након свог тог мучења у Паризу коначно је успела да створи нову породицу, своју, са човеком којег воли, али нажалост та срећа и радост нису дуго трајали… Ова књига ме је научила да се у животу морамо сналазитим и никад не смемо дозволити да нас неки већи проблем сруши. Морамо се увек борити за себе колико год то било тешко, и колико год то изгледало немогуће. Наравно, некад нећемо успети да се изборимо за себе, али то не значи да ћемо стално падати и губити наше битке! И то је баш оно чему ме је ова књига научила.
