Карловачки ђаци о значају писане речи
Почетна » „ВОЗ ЗА БУСАН“ ИЗ МОГ УГЛА

„ВОЗ ЗА БУСАН“ ИЗ МОГ УГЛА

Ауторка   приказа: Теодора Крстић, I3

„Train to Busan“ (2016)

Режисер: Jon Šang-ho

Недавно сам гледала корејски филм ”Train to Busan” и схватила да је потпуно другачији од оног што сам од филма очекивала. Филм је по жанру хорор, а доживела сам га као трагедију.

Радња филма се, већим делом, одвија у возу од Сеула до Бусана, у тренутку док избија зомби апокалипса и угрожава живот и безбедност народа. Филм говори о томе како се људи понашају у тешким ситуацијама, где без жртвовања или сарадње нема егзистенције. Већина сматра да су догађаји и време проведено са својим вољенима мање вредни од материјалних достигнућа.

ВОЗ ЗА БУСАН

Фото: зхенг2088

Главни јунаци филма су отац и ћерка који су се, до катаклизме у возу, понашали једно према другом као странци, без прошлости и без будућности. Ћерка се стално трудила да је отац примети и да буде  поносан на њу, а он је био заузет послом и мислио је да ће увек бити времена да надокнаде пропуштено време.Тешко сам прихватила чињеницу да су њих двоје успоставили бољи  однос тек за време апокалипсе.

Откуд њих двоје у возу? Ћерка је за свој рођендан хтела да посети мајку у Бусану па су купили карте за брзи воз, али на њихову несрећу баш тог дана избија зомби апокалипса и почиње борба за преживљавање. У једном тренутку, након много перипетија,  помислите да су се избавили укрцавши се најзад  у воз за Бусан, али срећа није била на њиховој страни. Остао је један човек који је био заражен вирусом.

Отац се борио са њим и успео је да га баци са воза али је тиме жрвовао себе јер га је зомби угризао и отров је кренуо да делује. Девојчицу је затворио у кабину  воза. Док се опраштао с њом испричао јој је како ће све бити у реду. Она га је вукла за рукаве и молила га да је не оставља. Њему је у тим последњим тренуцима било драго јер је осетио ћеркину љубав и бригу, осетио је како му је то одувек фалило а притом никада није обраћао пажњу на такву врсту осећања.

Истрчао је из кабине, и у последњим тренуцима, док је још био свестан, присећао се како ју је први пут држао у својим рукама. То су последње слике које није хтео да заборави. Чињеница да је ћерку оставио на сигурном, дозволила му је да умре без страха.

Сматрам да је разлика између америчких зомби филмова и корејских огромна.  Основа је  иста али суштине су упечатљиво другачије. У америчким се више базирају на убијању и самим зомбијима, док се у корејским базирају на емоцијама и људским делима.

Тужно је што тек  у оваквим тренуцима људи схватају праве вредности живота. Такође је тужно што у оваквим ситуацијам не можете изаћи као победник, већ као губитник који почиње све испочетка. Једина разлика је у томе је што сада знате праве вредности живота, али немате више времена да живите.

Но, можда је то поука гледаоцима да размисле како да се понашају у таквим тренуцима. Тако да бих могла, уместо закључка, да кажем да корејски зомби филмови имају животну поенту и буде емоције у

Оставите одговор