ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИ

Да се подсетимо:

звучни сугласници:            Б       Д       Г       З       Ж       Џ       Ђ

безвучни сугласници:        П       Т       К       С       Ш       Ч        Ћ       Ф       Х       Ц

При изговору звучних сугласника гласне жице трепере.

Када изговарамо безвучне сугласнике нема треперења.

Имамо 7 парова звучних/безвучних сугласника.

Три сугласника немају свог звучног парњака.

Када се један поред другог нађу 2 сугласника неједнаке звучности ДОЛАЗИ ДО ЈЕДНАЧЕЊА. Једначење се врши тако што глас иза не трпи да глас испред њега буде другачији по звучности и тера га да се изједначе. Дакле:

Ако иза безвучног сугласника стоји звучан и онај први мора постати звучан.

Ако иза звучног стоји безвучан и овај први мора постати безвучан.

Ако иза звучног стоји (Ф, Х, Ц) такође звучни постаје безвучан.

Гласови прелазе у своје звучне или безвучне парњаке, зато је неопходно да добро знаш парове.

Да покажемо сад све то на примерима:

роБ + Ство – једно поред другог нашла су се два гласа неједнака по звучности. Овај други глас тера први да постане безвучан. А безвучни пар гласа Б је П и као резултат овог једначења добићемо роПСтво.

Или:

тоП + Џија  – сада је други глас звучни и тера први да се уједначи са њим. Знамо да је његов звучни пар Б и добијамо тоБЏија.

Сад је ивама јасно по ком принципу долази до једначења по звучности. Признајте да је много лакше изговорити речи код којих је дошло до једначења. Једначење томе и служи – да нам олакша изговор, а не да нам компликује живот. 🙂

Ево неколико примера да сами покушате да извршите једначење:

преД+ Час –

подрЖ(ати)+Ка –

беГ+Ство –

наруЧ(ити)+Бина –

С+Богом –

поД+Цртати-

иЗ+Хранити –

Честитам. Видите да није било тешко. Кад знамо правила и знамо зашто нешто радимо ни резултати не изостају. Али, као и свако правило и овде имамо неколико изузетака. И њих треба запамтити. До изузетака долази у случајевима када би асимилација довела до неразумевања или до стварања сасвим нове речи.

ЗАПАМТИТЕ:

Звучни глас Д никада се не једначи када се нађе испред безвучних С и Ш. преДСедник, оДШтета, поДШишати, граДСки, новосаДСки…

Звучни глас Ђ никада се не једначи испред суфикса – Ство: воЂСтво

У неким сложеницама не долази до једначења: преДТурски, поДТачка, преДТакмичење, посТДиплома

У неким нашим властитим именицам: Градац – ГраДЦа.

Овде имамо примере одступања од фонетског правописа. Када бисмо извршили гласовне промене тотално би се изменила реч – рецимо: граДСки би постао граТСки – а знамо да су ТС сливени у глас Ц те би ова реч гласила граЦки.

И у неким речима страног порекла не долази до једначења: драГСтор, јуриСДикција, ганГСтер, ВашинГТон, МусорГСки…

У неким речима долази и до више гласовних промена. Рецимо у речи кебмриЧКи имали смо основу КебриЏ + Ски- па резултат није кебриЧСКи – већ кембриџчки. Али о томе неки други пут…